Запослио се Лала из Баната у Служби државне безбедности ( СДБ ). Прошао све потребне и непотребне провере, био политички подобан. Све карактеристике су му биле позитивне и одговарајуће, осим једне.
Био Лала члан партије ( СКЈ ), резервни официр ЈНА, комуникативан, цењен у средини где је рођен и где живи, није кажњаван и осуђиван, потиче из сиромашне сељачке породице... Али, гле чуда, Лала завршио факултет па “ оће у УДБ – у “! Завршио Лала економскин факултет, дипломирао у Београду, и уместо да се бави макро и микро економским проблемима он “очо у ДБ”.
Лепо од Лале, решио човек да поправи квалификациону структуру у овој важној институцији ( Служби ). Е, то је оно што не ваља код Лале. Како он да буде школованији од начелника, заменика начелника и још којекаквих помоћника и шефова?! То баш Лали није била добра препорука, а он мислио да му је то баш најјачи адут.
Са неверицом и приличном дозом одбојности примише Лалу у службу (СДБ). Није требало много времена да се Лала “искали”у једног од водећих оперативаца у Одељењу (Центру) где је радио. Познавао Лала одлично менталитет својих Банаћана, па му није било тешко да ради било које оперативне послове.
Познавао Лала много људи, људи познавали и почели да готиве и цене Лалу. Е, ту Лала наилази на велике несугласице са владајућом олигархијом у својој бази. Како то да један оперативац буде цењен и поштован од својих суграђана, кад нам је УДБ-a оставила у наслеђе, да нас народ презире и да нас се плаши? Ти рецидиви прошлости нажалост, нису мимоишли ни садашњу службу у којој је Лала веома предано радио. Због свега тога , имао је Лала “кубуре”, јер шта он има да буде добар са својим људима? Има да се понаша по начелима “злогласне УДБ-е”, тј. по наређењу начелника, који најчешће ни сам није знао шта ће, па је задатке добијао из Новог Сада тј. Београда. Није начелник смео да размишља својом главом, јер у супротном, не би био начелник.
Као што начелник није имао своје мишљење, већ је све примао “одозго”, тако ни оперативци инфицирани каријеризмом, нису размишљали својом главом, већ су слепо спроводили у дело инструкције друга тј. господина начелника.
Било је неписано правило да “оперативу треба газити”, не треба јој дозволити да се опусти и да размишља својом главом. Оперативце треба увек држати под пресијом и претити им отказом, са карактеристиком која им не обећава ново запослење у догледно време.
А Лала баш решио да размишља својом главом. Неће Лала ни у једну од две наметнуте му партије (СПС, ЈУЛ), неће да незаконито прислушкује своје суграђане, иако се причало, да је то добар лек за “клемпаве уши”.
Остао Лала клемпавих ушију, па пише кривичне пријаве против белосветских и домаћих лопова, који преко чувене домаће банке и чувеног експерта те исте банке, пренесоше огроман капитал (новац) у једну острвску земљу. Лала баш – баш решио да “исправи криву Дрину”, коју још нико није исправио, а вероватно и неће.
Е, ту се Лала замерио “млогим” политичким, државним и њиховим полтронским структурама. Постао Лала озбиљан проблем полтронско-каријеристичком руководству службе. Како Лалу сломити и неутралисати, кључно је питање неспособног руководства сад?!
Већали они већали, па одлучили да Лалу прогласе “аутономашем”. Никако није ишло да Лала буде ИБ-овац, националиста, анархолиберал, клеронационалиста, а није никако одговарало ни да буде, стара класна структура. Некако, Лала аутономаш, то најбоље и најлепше звучи. Али, процењују они, то неће бити довољно да се Лала докрајчи. Мислили оно тако, мислили и смислили, да Лалу још прогласе бизнисменом!
Товио Лала у селу свиње, а бавио се и производњом конзумних јаја, бизнис не спојив са делом и ликом једног припадника ДБ-а! Да се бавио тада актуелним шверцом цигарета, бензина, алкохола, да је штицовао и преносио ван девизе, не би Лали фалила длака с главе. Могло је лепо да буде “пола пије, пола Шарцу даје” и “вук би био сит, а овце на броју”, али не вреди, Лала навро да гаји свиње и да кокошари. За оне “уносне” послове Лала није имао ни подобности ни способности, а ни одговарајућу школску спрему.
Дакле, Лала аутономаш и бизнисмен, али то није довољно да се Лала представи “Начелству” као непријатељ који делује против “уставног поретка земље”. Неки увлакач и улизица се досетио, да би “безбедносно-интересантно” било на све ово још додати: - Лала страни плаћеник -!
Није битно за коју то страну службу Лала ради и ко га плаћа, важно је појачати његову непријатељску и пропагандну активност. Кад већина опозиције у овој земљи добија “апанажу” обавештајних и других центара, зашто и Лала не би “узо који динар”?
Пошто је све лепо осмишљено, сада све то треба ставити под хитно на папир и депешом обавестити “Начелство”, о откривеном непријатељу у редовима ДБ-а!
Из “Начелства” реагују брзо и благовремено, те Лалу приводе на информативни разговор у Централи службе (РДБ). За тај важан чин, разговор са Лалом, одабрана су два “поуздана и перспективна” кадра и сва расположива аудио-видео техника.
После вишечасовног испитивања и неспретног презентовања склепаног извештаја из базе, Лала тражи материјалне доказе за тако “тешку”оптужбу и покретање дисциплинског тј. кривичног поступка.
Да би оправдали своје понашање и своју глупост, испитивачи, високи функционери РДБ-а, лупише и остадоше живи, да су морали да провере “неке приче”, које колају о Лали. Замислите, да су тада проверавали, само приче које су колале о њима и ништа више и ништа даље?!
Наравно, касније се доказало, да су проверавали сасвим погрешну причу. Приче о њима биле су много актуелније и занимљивије, и испоставило се, никад испричане. И након овог разговора остаје нерешива енигма, шта радити са Лалом?
Нема доказа за Лалину инкриминисану делатност, али му треба “стати на пут” и неутралисати његову непријатељску делатност. Није битно што то у разговору није потврђено, он је жигосан као непријатељ и тако мора да буде. Опет, Лала промућуран, лукав и искусан оперативац, треба бити опрезан са њим и наћи задовољавајуће решење. Треба наћи решење које ће задовољити Лалу што је набеђен непријатељ и тако га казнити, да сви буду задовољни?! Врашки тежак посао, да сви буду задовољни, да ли је то могуће?
Невољно и на пречац донесоше одлуку, да Лалу распореде на рад у Београду, како би био под будним оком “врсних” оперативаца РДБ-а. И поред свих глупости, на крају су сви некако(делимично), били задовољни. Дакле, Лала задовољан што се “курталисао” љигавих полтрона и каријериста, а исти задовољни, што их Лала неће ометати у реализацији прљавих послова, који ће тек касније уследити.
Добио Лала “важно намештење’у РДБ-у. Постао Лала “главни благајник” са нешто већом платом и много мање обавеза.Благајник са факултетском дипломом и са радним стажом од две деценије, то само РДБ има. Све то није било битно, Лалу је требало искомпромитовати и понизити и натерати га да сам напусти службу.
Пркоси Лала свима, па и самом себи. Траћи време на благајничкој функцији, само да би доказао да му ништа не могу и да је за разлику од њих, чист као суза.
“Несаломиви” Лала дели плате и дневнице, као да је рођени благајник, чак га прозваше “Динкић”, како би му дали на важности. Прихватио је Лала и ову увреду, како би показао да га ништа не може понизити и сломити. Прорадио код Лале понос и инат, па то ти је.
Мало по мало, Лала напредовао, чак је и неколико пута награђиван за “натпросечно ангажовање и постигнуте изузетне резултате”. Аванзовао Лала и постао виши стручни сарадник за план и анализу. Сад су Лали доступни сви трошкови БИА, сад је Лала спознао, где се и како немилице троше паре из државне касе “буџета”.
Није Лала баш био подобан за ове послове, али другог избора нису имали, кад Лала има и школу и искуство, а ради без компјутера и одговарајућег програма. Шта ће Лали компјутер, кад он може и “пешке” да рачуна?
Прави Лала планове, води и контролише трошкове и чуди се докле људска машта и похлепа иде у трошењу народних пара. Што се Лала више чудио, они су све више трошили, јели, пили и путовали. Свега је ту било, сачувај Боже! Веровали или не, један бивши “поглавар” БИА-е, намеравао је да изгради и остави у аманет ни мање ни више, већ олијмпијски базен! Зашто је од тога напрасно одустао, то само “поглавар” зна.
Због тог фамозног базена, многи припадници БИА-е су оптужени за “одавање службене тајне”, а међу њима и Лала. Да ли може да замислите, базен “објекат од посебног друштвеног значаја и интереса”?! На сву срећу овог убогог народа, базен није изграђен, али је зато БИА “опасана” којекаквим бодљама и шиљцима, на шта би јој позавидели многи светски чувани затвори или логори.
Дође и тај дан, оде наш Лала у пензију, колеге га лепо испратише, као да до пре коју годину нису од њега зазирали као “опасног државног непријатеља”. Његови прогонитељи сад се лагодно башкаре, на високим функцијама у БИА.
Решио Лала да док је “ бистрог ума и здраве памети”, понешто и забележи, тек толико да се зна и да се не заборави. Верујте на реч, много тога је прошао, видео, научио и зна Лала, биће ту још којекаквих ДБ-овских пикантерија!