Средином 80-тих година прошлог века у једној малој општини на југу Србије, живео је и радио као директор пољопривредне задруге, дипломирани правник Радиша Н. Као образован, млад и перспективан кадар, Радиша је напредовао, како у професионалном, тако и у политичком смислу. У једном мандату био је и члан Општинског комитета СК. Био је ожењен и живео у складном браку са лепом и згодном женом, која му је родила двоје деце, ћерку и сина. Супруга није нигде радила, јер су деца још била мала, а недостајала су јој још 2-3 испита до завршетка више економске школе. Живели су у новоизграђеној кући, коју су изградили уз помоћ кредита и Радишиних родитеља, који су живели у оближњем селу и бавили се пољопривредом. На први поглед рекло би се, идеалан и хармоничан брак. Тако би и било да Радиша није имао један порок, који је повремено, а касније све учесталије нарушавао овај брачни склад. Радиша је не ретко залазио у кафане и као по правилу, увек из ње излазио пијан. Овај порок га је временом све више обузимао, па је све чешће долазио кући у касним сатима видно алкохолисан. Због кафане и алкохола све је више занемаривао своју младу жену и децу, родитеље, па и каријеру. Али, како то бива, један порок прати обавезно и други, Радиша се поред алкохола одаје и коцки. У кућном буџету је било све мање пара, а несугласице са супругом све веће. Супруга је покушала и да га остави, али се због деце враћала и трпела његове пороке. Радишини кафански и коцкарски дугови су се прогресивно увећавали, а породица је све више трпела. Зарад измирења својих дугова и мира у кући, Радиша је почео да узима паре из фирме где је био директор. У почетку је то узимање пара било контролисано и умерено, а касније неодмерено и ван сваке контроле. Убрзо потпада под удар разних финансијских и других контрола и бива смењен са места директора. Откривене су његове малверзације, поднета је кривична пријава, а Радиша је суспендован са посла. Избачен је са посла и из СК, али је захваљујући венчаном куму, председнику општине, ослобођен кривичне одговорности. Иначе, председник општине је Радишин друг из детињства и колега са факултета, а Радишин отац га је крстио. Због губитка посла, Радиша пада у депресију и све више тоне у својим пороцима. Да би колико-толико помогао својим кумовима, председник општине запошљава Радишину жену, као своју секретарицу у општини. И док Радиша све више тоне, псује и напада све живо због своје судбине, његова жена се одлично сналази на свом радном месту. Онако лепа и згодна, изнуђује погледе и пожуду сваког мушкарца у колективу, па и самог кума. Кум не препушта ништа случају и узима " кумицу " у свом наручју. На тај начин једно кумство и пријатељство прераста у љубавну авантуру, о којој се најпре причало по кулоарима, а затим јавно по општини и шире у граду. И док Радиша свакодневно у кафани мења власт у Србији, кум и " кумица" проводе заједно лепе тренутке на разним "семинарима " у познатим одмаралиштима широм земље. За свакодневна Радишина вербална иступања дочуо је преко својих "цинкароша " и оперативац СДБ, који је био задужен за ову општину. Млад и перспективан оперативац, који се " калио " у овој малој средини, уз помоћ регистрованих и нерегистрованих позиција, написао је пар службених белешки о Радишином деловању по тзв. " српском екстремизму ". Наравно, белешке су биле поприлично фризиране, што од стране " доушника ", што од самог амбициозног оперативца, како би белешке добиле на тежини тј. биле " безбедносно-интересантне ". На основу пар овако фризираних белешки, претпостављени младог оперативца закључише, да Радиша заслужује " пажњу " Службе и да на његовом случају треба даље радити још активније. У даљем раду треба доћи до података, на основу којих би Радиша био заведен најпре у "предходну оперативну обраду" (ПOO), а затим у "оперативну обраду" (OO) по тзв. "српском екстремизму", са крајњим циљем сакупљања података (мат. доказа) за кривичну одговорност (прогон). Млади оперативац је добио бефел за коришћење свих расположивих оперативно-техничких мера на праћењу "непријатељске" активности Радише, у месту где живи и шире на територији Р.Србије. По тзв. "службеној дужности" оперативцу несебично помажу у реализацији планираних задатака, председник општине и председник ОК СК, као и други локални "цинкароши". И тако то све траје до краја 80-тих и почетка 90-тих година прошлог века, када широм Србије отпочињу вишестраначки митинзи и скупови. Почињу да се формирају разне политичке странке, а Радиша се у самом старту прикључује једној од њих, касније једној од водећих опозиционих странака у Србији. Због активног учешћа на свим митинзима странке, Радиша постаје функционер исте, тј. председник општинског одбора новоосноване странке. Сада је Радиша већ озбиљнији предмет интересовања младог оперативца тј. СДБ. У СДБ за Радишу има поприлично писаног материјала и он постаје озбиљан кандидат за завођење у обраду, што се убрзо потом и дешава. Напокон и Радиша добија нумерисани досије у СДБ. Сада је он приоритетан предмет обраде, за шта је потребна далеко квалитетнија и активнија "сарадничка мрежа". Неопходно је ангажовати неког ко ће готово свакодневно пратити Радишине активности, а то може само неко ко је у његовом најближем окружењу. Ово је за сваког оперативца један од најделикатнијих послова. Још пре завођења обраде над Радишом, оперативац је у кабинету председника општине упознао Радишину супругу. Онако лепа и згодна "запала му за око", па је често свраћао код ње на пиће, био ту председник или не. Може се рећи, оперативац је са Радишином супругом имао доста близак (срдачан) контакт. На једној од анализа овог предмета обраде, оперативац је својим претпостављенима изнео и ову чињеницу. То је био прави погодак у мету, па му је сугерисано да настави "блиске" контакте са "кумицом", да са истом ступи у интимне односе, са циљем њеног врбовања. Уколико ова варијанта не би успела, исту треба позвати на информативни разговор и уценити је њеном љубавном везом са кумом. Брже него што се очекивало, оперативац и "кумица" су се "смували". Сада је требало документовати ову везу и прећи на реализацију и ангажовање "кумице" на предмету обраде свога мужа. Соба у хотелу где су се састајали, била је за ову прилику посебно опремљена свом расположивом аудио и видео опремом. Са овако предоченим доказима "кумица" је стављена пред свршен чин, без већег размишљања и оклевања потписала је пристанак на сарадњу, регистрована је под псеудонимом "КУМИЦА". И док је Радиша "митинговао" по Србији, његова супруга је ревносно обавештавала СДБ (РДБ) о свим његовим активностима и контактима. Млади оперативац је успешно одрадио свој посао, добио је адекватну награду, а за "изузетно залагање и натпросечне резултате" распоређен је на боље радно место. Контакте са "Кумицом" наставио је други оперативац, који је уместо у постељи, повремено награђивао скупим парфемима, накитом и сл. Све је то тако текло док се 2000-те године народ у Србији није дигао и срушио постојећи аутократски режим. Као и за време сваког преврата, Службе безбедности уништавају све што могу и стигну, па је тако и СДБ (РДБ) уништила огроман број досијеа без икаквог трага. Док се нова власт бавила персоналним променама и постављењима, досијеи безбедносних служби нестајали су што у пламену, што под ножевима разних сецкалица, а оно најважније је на "сигурном" склоњено. Поучени искуством неких других земаља, које су нешто раније доживеле преврат и увеле демократију и наша земља доноси закон о отварању оперативних досијеа, који се стављају на увид свим заинтересованим. Дакле, сви су могли да виде своје стварне или накнадно "склепане" досијее. Многи су били веома разочарани што нису били предмет интересовања СДБ, а већина њих оним што су видели. Већина је у свом незнању о раду Служби очекивала, да су много битније "фаце" и да су им досијеи и по квалитету и по квантитету далеко интересантнији. Тако је и Радиша међу првима похитао да у Центар РДБ свог региона, види свој досије. Није могао да верује својим очима и да се начуди шта је видео, тј. шта су му дали на увид. Питао се, да ли је могуће да је у једној фасцикли обележеној неким бројем, садржај целокупне његове дисидентске активности против бившег режима?! Да ли је могуће да је он током протеклог периода изрекао толике глупости, а неко то "верно" пренео на папир и запаковао у овој фасцикли, коју је назвао досије?! И поред великог разочарења Радишу је живо копкало, ко су ти људи који су га "цинкарили"? Залагао се лично, а и преко своје странке, да се јавности на увид доставе (отворе) сви досијеи, па и они сараднички. Под притиском дела домаће јавности, а још више ментора из иностранства, актуелна власт се одлучи и на овај корак, рискантан и храбар, а неко би рекао и непромишљен. Коначно Радиша и њему слични могу да добију на увид, ко су ти људи који су их годинама цинкарили Државној безбедности (ДБ). Опет Радиша жури да међу првима сазна нешто, што је годинама била највећа тајна и енигма. Занемео је и пребледео када је видео, да су га између осталих "цинкарили", венчани кум и рођена жена. Стегло му се нешто у грлу, погледао унаоколо да ли га неко посматра и још неколико пута прешао погледом преко папира где је стајало, да се под псеудонимом "Кумица", крије име његове супруге. Мислио је да сања, да се неко злонамерно поиграва са њим. Изашао је са неверицом и убеђењем "да су ови људи били спремни на све". Отишао је до прве кафане, наручио вињак и киселу воду, није знао шта прво да попије, и једно и друго попио је готово истовремено. Мало се сабрао и дошао к себи, наручио је још једно пиће и почео да "враћа филм". Сетио се, да је у оном његовом досијеу прочитао, како је тврдио " да деца нису његова". Да, сетио се, то је једном, приликом жучне свађе у пијаном стању рекао својој жени. Да, својој жени и никоме више, а они то знају?! Опет неверица, грч на лицу и у грлу у којем је чак и вињак застајао, а годинама је тако глатко клизао. Покушао је још једном да дохвати чашицу, рука му се тресла, просуо је пиће, чаша је пала на под и распрсла се у парампарчад. Паде му на памет и кум. Зар је могуће да га је жена варала са њим и да га је и он цинкарио?! У хаосу који му се одједном створио у глави, верује да је и то могуће, сад је за њега све могуће. У таквом хаосу покушава да се сабере и одлучи шта да ради? Свакакве мисли су му падале на памет. Да прећути ову бруку и под том пресијом живи до краја живота, не то не долази у обзир. Да оде кући и убије жену, не ни то не долази у обзир, сазнаће се зашто је убио, а деца ће остати сирочићи. Шта му је једино преостало, да себи одузме живот и ову срамоту однесе са собом у гроб. Тако је и урадио, пуцао је себи у главу и отишао на онај свет "под неразјашњеним околностима". По вароши се препричавало да је "алкохол учинио своје". Да ли би Радиша и њему слични исто урадили, да су знали за изјаву једне познате личности са огромним досијеом, који је када су му понудили да погледа свој досије, разумно и мудро одговорио: - Не, хвала Вам, не бих да се разочарам у своју најближу родбину и пријатеље!