ОЋЕ БАБА ДА СЕ ЖЕНИ
Загазијо мој баба у седамдесет прву. Сирома баба млого пропо и остаријо. Здраво га боледу крштине, пa пo целу ноћ коледује. Мени жао бабе, пa се пo селу распито има ли каквог лека за бабину бољку.
Неки кажу ово, неки оно, a стара попадија ми каже, да je за крштине најбоља бања. Eто њен попа Живанко, фурт иде у бању и још тера бицикли, иако je прешо осамдесету. Попадија вели, да се тамо мажеду неким блатом, које извлачи сву бољку, пa су после ко нови. Онако из далека, препоручим ja баби бању, a он ни да чује, пцује и бању и попадију. Кажем ja, та бабо како ћемо догодине да садимо нови виноград, ако тебе не прође та џигорија ? Још придодам, иди мало да видиш света, валда си то заслужијо. Нећко се баба, нећко и на крају присто, ал ме условијо, да му набавим једног пулина за виноград.
-Ta купићу ти бабо два, само ти нама иди у бању.
Како ми je драго, што je баба први пут присто да послуша неки мој предлог.
Ja сам фурт ћуто и слушо шта баба каже, увек je било пo његовој вољи. Спаково баба свој куфер и ајзебаном очо у бању, није тео да га нико прати. Оће баба да покаже да он још може сам, да још није за старо гвожђе.
Сутрадан у нашој кући све некако мирно, сви ћуту, нема нашег бабе да гунђа.Сирома баба, од војске, кад je три године бијо од куће, сад je први пут очо на дуже.
После петнајст дана вратијо се баба кући, a мени се чини да га није било млого дуже. Гледам бабу пa не могу да се начудим, како се само зглацно у бању, пљунем дваред, да га не урекнем. A баба све скакуће no ављији, баш ко нов, a није тео да иде у бању.
Прође пар дана, a баба ко да није бијо у бању, само ћути и мудрује, a и наново га боледу крштине. Ћути баба и шпацира пo ављији, реко би, нешто наум има. Мислим ja, нешто не ваља код бабе, кад ме он у тај ма зове да дођем у стражњу собу. Кад год je баба имо да ми каже нешто важно, звао ме у ту собу. Контам, да можда не осећа да му се ближи судњи дан, пa оће нешто да ми каже, a можда оће да ми препише имање ? Не сачека баба ни да седнем на канабе, већ ни пет ни шес вели:
-Оћу да се женим !
Ко гром из ведрог неба. Онако затечен и забуњен питам :
-Ta ти се то бабо самном шегачиш и шалиш ?
Баба озбиљнији нег икад, нешто повишеним гласом понови:
-Да, да, ja сам решијо да се женим, a ви може да чловите на главу.
Видим ja одно ђаво шалу, баба се не шали, баш - баш оће да се жени.
-Добро бабо, како то одједаред ?
Покушавам ja да се саберем и дођем себи. Баба онако не гледајући ме, вели да je он то тео и раније, ал му се није дала прилика. Сад je тамо у бању упозно једну бабу, која je баш пo његовом гушту и ћефту. Ту je његови година, ал je држећа и очувана. Опет ja онако затечен извалим :
-Како бабо држећа и очувана, a иде у бању ?
Баба се кисело насмејо и вели , да се у бању иде и овако, ради провода. To раду госпође, мада ова није баш права госпођа, већ мајсторица, удовица једног шнајдера. Још се баба фали, како je имо једну млого млађу прилику, ал се бојо да ће она да биде млого захтевна. Осто ja без речи, пa у себи помислим “ баба скроз пошандрцо у ту бању. Кад сам се мало офркестијо у очају кажем :
-Пуће брука пo селу, покојна мати ће се преврћати у гробу.
A баба тврдоглав и бандоглав ко и до сад:
-Марим ja за бруку и ко ће да се преврће у гробу, ja се женим и квит !
Видим ja да оде нема мрдања и да je баба баш навро да се жени. Проклињем ja и попадију и дан кад сам бабу опремијо у бању. Мислијо сам да ће он тамо да се маже блатом и да лечи крштине, a не да мота очуване бабе.
Шта ћу, присто сам да се баба жени, да га од недеље возим у варош да купи ањцуг и шешир. A шта би мого и да нисам присто, кад je баба бијо здраво загруван и фурт je било како он каже, a и сав капитал je још на њега . Брука жива, кад се пo селу прочује да се баба жени, та сви има да нам се швоту. Онако бесан, питам бабу, да можда неће и сватове да прави ?!
-Само се ти шегачи и спрдај, ja ти још ништа нисам преписо, све je на моје име. Трго сам се и ујо зајезик, та ja сам му син јединац, није валда толико полудијо ?
У недељу пре подне одем код бербера да се штуцујем, он je ту један грунт од наше куће. Таман почо да ми штуцује бркове, кад у берберницу утрчи моја жена и дере се :
-Умро баба, умро баба, зло и наопако !
A мени онако наивном, истрчи :
-Како умро, a нисе ни оженијо ?
Лупијо ja, пa осто жив a мој баба баш умро. Кад сам ушо у ањфор чујем сви дречу, a баба у стражњу собу лежи мртав на канабету. Мора јадан да je тео још нешто важно да ми каже,чим je ушо у стражњу собу ?
To што je тео да ми каже, одно баба са собом у гроб. Отпремисмо ми нашег бабу на онај свет, онако како приличи и како je заслужијо. Била лепа велика сарана, a ja сам за мојим бабом здраво дреко.
Нек му je лака црна земља, Бог да му душу прости...
Неки кажу ово, неки оно, a стара попадија ми каже, да je за крштине најбоља бања. Eто њен попа Живанко, фурт иде у бању и још тера бицикли, иако je прешо осамдесету. Попадија вели, да се тамо мажеду неким блатом, које извлачи сву бољку, пa су после ко нови. Онако из далека, препоручим ja баби бању, a он ни да чује, пцује и бању и попадију. Кажем ja, та бабо како ћемо догодине да садимо нови виноград, ако тебе не прође та џигорија ? Још придодам, иди мало да видиш света, валда си то заслужијо. Нећко се баба, нећко и на крају присто, ал ме условијо, да му набавим једног пулина за виноград.
-Ta купићу ти бабо два, само ти нама иди у бању.
Како ми je драго, што je баба први пут присто да послуша неки мој предлог.
Ja сам фурт ћуто и слушо шта баба каже, увек je било пo његовој вољи. Спаково баба свој куфер и ајзебаном очо у бању, није тео да га нико прати. Оће баба да покаже да он још може сам, да још није за старо гвожђе.
Сутрадан у нашој кући све некако мирно, сви ћуту, нема нашег бабе да гунђа.Сирома баба, од војске, кад je три године бијо од куће, сад je први пут очо на дуже.
После петнајст дана вратијо се баба кући, a мени се чини да га није било млого дуже. Гледам бабу пa не могу да се начудим, како се само зглацно у бању, пљунем дваред, да га не урекнем. A баба све скакуће no ављији, баш ко нов, a није тео да иде у бању.
Прође пар дана, a баба ко да није бијо у бању, само ћути и мудрује, a и наново га боледу крштине. Ћути баба и шпацира пo ављији, реко би, нешто наум има. Мислим ja, нешто не ваља код бабе, кад ме он у тај ма зове да дођем у стражњу собу. Кад год je баба имо да ми каже нешто важно, звао ме у ту собу. Контам, да можда не осећа да му се ближи судњи дан, пa оће нешто да ми каже, a можда оће да ми препише имање ? Не сачека баба ни да седнем на канабе, већ ни пет ни шес вели:
-Оћу да се женим !
Ко гром из ведрог неба. Онако затечен и забуњен питам :
-Ta ти се то бабо самном шегачиш и шалиш ?
Баба озбиљнији нег икад, нешто повишеним гласом понови:
-Да, да, ja сам решијо да се женим, a ви може да чловите на главу.
Видим ja одно ђаво шалу, баба се не шали, баш - баш оће да се жени.
-Добро бабо, како то одједаред ?
Покушавам ja да се саберем и дођем себи. Баба онако не гледајући ме, вели да je он то тео и раније, ал му се није дала прилика. Сад je тамо у бању упозно једну бабу, која je баш пo његовом гушту и ћефту. Ту je његови година, ал je држећа и очувана. Опет ja онако затечен извалим :
-Како бабо држећа и очувана, a иде у бању ?
Баба се кисело насмејо и вели , да се у бању иде и овако, ради провода. To раду госпође, мада ова није баш права госпођа, већ мајсторица, удовица једног шнајдера. Још се баба фали, како je имо једну млого млађу прилику, ал се бојо да ће она да биде млого захтевна. Осто ja без речи, пa у себи помислим “ баба скроз пошандрцо у ту бању. Кад сам се мало офркестијо у очају кажем :
-Пуће брука пo селу, покојна мати ће се преврћати у гробу.
A баба тврдоглав и бандоглав ко и до сад:
-Марим ja за бруку и ко ће да се преврће у гробу, ja се женим и квит !
Видим ja да оде нема мрдања и да je баба баш навро да се жени. Проклињем ja и попадију и дан кад сам бабу опремијо у бању. Мислијо сам да ће он тамо да се маже блатом и да лечи крштине, a не да мота очуване бабе.
Шта ћу, присто сам да се баба жени, да га од недеље возим у варош да купи ањцуг и шешир. A шта би мого и да нисам присто, кад je баба бијо здраво загруван и фурт je било како он каже, a и сав капитал je још на њега . Брука жива, кад се пo селу прочује да се баба жени, та сви има да нам се швоту. Онако бесан, питам бабу, да можда неће и сватове да прави ?!
-Само се ти шегачи и спрдај, ja ти још ништа нисам преписо, све je на моје име. Трго сам се и ујо зајезик, та ja сам му син јединац, није валда толико полудијо ?
У недељу пре подне одем код бербера да се штуцујем, он je ту један грунт од наше куће. Таман почо да ми штуцује бркове, кад у берберницу утрчи моја жена и дере се :
-Умро баба, умро баба, зло и наопако !
A мени онако наивном, истрчи :
-Како умро, a нисе ни оженијо ?
Лупијо ja, пa осто жив a мој баба баш умро. Кад сам ушо у ањфор чујем сви дречу, a баба у стражњу собу лежи мртав на канабету. Мора јадан да je тео још нешто важно да ми каже,чим je ушо у стражњу собу ?
To што je тео да ми каже, одно баба са собом у гроб. Отпремисмо ми нашег бабу на онај свет, онако како приличи и како je заслужијо. Била лепа велика сарана, a ja сам за мојим бабом здраво дреко.
Нек му je лака црна земља, Бог да му душу прости...