ПАЦИЈЕНТ
Сирома мој баба заглавијо у болницу. Имо јаке болове, па доктори кажу, да је запатијо некакво камење. Чудио се баба, какво то камење он има, све док му доктор после арперације није показо. Неможе баба да се начуди, одакле њему то камење у жучи? Доктор каже, да је то од лоше ране и воде. Слуша баба доктора и нешто штудира, клима главом и с неверицом каже доктору, да то неможе да бидне. Он здраво ретко пије воду, а рану је баш добру и јаку. Јео је баба сланине и шунке, само пршти, а воло је и насуве ваљушке, оне с луком запржене. Сирома баба, неволе болничку рану, па се сав усуко и скомоло. Пито доктора, дал ће моћи да троши ракију и вино? Доктор му казо: "Кад оздравиш чича, умерено можеш и да поједеш и попијеш". Баба ко неразуме, шта је то "умерено", па вели доктору, да он има меру и за ракију и за вино. Има један сатлик из којог пије ракију и ценфлашу из које пије вино. То он ујутро натегачом наточи, а до увече испразни. Трошио то баба годинама "умерено" и ето догуро 85-ту. Лежо баба у болницу десетак дана, сав се избечијо и ороно. Није он никад ишо код лекара. Имо је велик претисак, ал му то с времена на време регулисо бербер Јоца. Рецне бербер бабу малко бријачом, пусти му крв и баба ко нов. Кад је изашо из болнице, доктор му дао списак, шта сме да је, а баба то ништа неволе. Пцује баба и доктора и списак и све по списку. Здраво гадно пцује баба, кад се наједи. Није одвркло ни два дана, а баба тражи да је сланине и шунке и још оће и ракије да пије. Бијо здраво загруван, па нисмо смели да му се противимо. Оће каже, да склопи очи сит и напит, а не гладан и жедан! Фала Богу, прегрмијо баба то камење и даље троши све ко и пре и нежали се, да га нешто боле. Заповедо нам, ако га опет стрефи некаква џигорија, да га никако неводимо у болницу, још је и опцово: "Бем ти болницу и ко је измислијо"!