АПЕТИТ
Мој баба баш јешан неки човек, има здраво добар апетит. Воле да је јаку рану, а за претисак уопште не мари. За фруштук је сланине, шунке, кобасице, чварке и џеге, све с фришким лебом, а понекад поје и по које пржено јаје. Сланину воле ону дебелу и белу, што је зоведу сапуњара. Суву шунку воле онако заједно са сланином, а кобасице воле и црне и беле с млого бела лука. Чварке неволе јако исцеђене и мале, већ кад и брисом сече, да мас цури из њи. За ове ситне, упржене и меснате чварке каже, да су ко дугмад, макаршта. А џегу најволије, кад је оправи мајстор Сава, јел он мете малко више сланине, а баба воле сланину у свакој форми. За ручак фурт мора да биде печена меса, кувано је само недељом, кад се спрема ринфлајш. Сос мора да биде онај црвен с парадајзом, нешто не готиви онај бели с мирођијом. Воле и нека друга кувана јела, ко што је паприкаш, сарма, пасуљ, све с млого меса. А за вечеру не мари да биде, тегљено са сиром, сковерци, насуве ваљушке, оне с кромпиром и луком, запржене црвеном паприком, гибанчице са сиром...Троши и колаче: крофне, штрудле, лудајнице, лудаје само живе неје. Из приложеног се види, да баба није пробирљив и неко закерало на јелу. А пије баба, пије све што му се суне у чашу, осим воде, јел кад пије воду често иде у нужник ради себе. И тако баба догуро до 85-те, а само дваред ишо код лекара, зна да је ишо, а через чега, неможе да се сети. Цигаре је само једаред пробо, кад је бијо у војску, па му било мука и зло, од ондак никад није запалијо. Ако мислите да је мој баба дебо, варате се. Баба није повуко на нашу фајту, мршав и кошчат ко да није Лала, а и деда се фурт чудио, на кога се то баба измето? Фалио се баба теча Пери, како се "здраво" костира, па теча пробо бабин рецопис и за малко да склопи очи. Диго се течи претисак и горњи и доњи, једва му спустили, саде је сирома на дијети. Баба му се швота, да је мекано замешен и да се сад рани ко Шваба. Прси се баба док и он не награјса. А доктори фурт причу, како баба, недај Боже, може да се шлогира. И шта ако се шлогира, ко ће тако шлогираног да га пази? Казо му ја једаред, да малко прореди с јелом, а он се расрдијо, три дана није диванијо самном. Сад ћутим, ништа му не пребацујем, а он и даље је и тера по своме. Нека је он мени жив и здрав, ал опет, мого би малко да поведе рачуна о јелу и пићу, не што ми је жао ране, нег через његовог здравља. На телевизору фурт слушам, како доктори причу, да се води рачуна о рани, ал шта то вреди, кад баба не гледи телевизор. Пције телевизор и каже, да само лажеду, а да он нонај свет неће гладан доде!