(“ПАНЧЕВАЦ” 13.02.2009.год.) Ево, дође и та 2009. година, година стрепњи и исчекивања. Наши душебризници, политичари и функционери различитих формата, најавише ни мало ружичасту 2009. годину. Честитали они нама смртницима (свом народу) Нову годину и пожелели, да што јаче и чвршће “стежемо каишеве”. A на нашим каишевима рупа до рупе, од силног бушења и стезања ми се већ искезили, a душа нам у носу. Многи су одавно избушили последњу рупу на свом каишу, пa више немају ни шта да буше ни шта да стежу. A наши задригли душебризници у својим раскошним кабинетима размишљају, како да најрационалније потроше одобрена им “рестриктивна” средства из буџета. Потрошиће они дате им пape на разна унутрашња и спољна путовања, које какве уговорне, “договорене” и специјализоване услуге, машине и опрему (аутомобиле) и још свакакве ђаконије, за које не постоји ни економска ни књиговодствена класификација. Дакле, то ће они лако потрошити, експерти су они за то, неће ту бити великих проблема. Међутим,наше бајне и сјајне експерте друге муке муче и мисли море. Лако je нама, избушимо једну-две рупе на каишу и готово... A они се очајнички брину, како ће овако већ затегнут и искежен народ, без посла, смоћи снаге да приходује (пуни) чак и овако “рестриктивни” буџет?! Руку на срце, ипак се они саосећају са својим народом. Поготову су осећајни и забринути они, који се тренутно налазе на разним домаћим и белосветским скијалиштима. И док се они тамо скијају и ризикују да се поломе, ми “безбрижни и насанкани” чекамо да прође та светска економска криза, као и својих олако обећаних хиљаду евра. Рецепт “олако датих обећања”, нових коалиционих партнера, већ виђен и преживљен 90-тих година прошлог века, свима нам je добро познат. Овако утегнут, искежен и насанкан народ поручује својим душебрижним властодршцима у Новој 2009. години: Немојте нас више обмањивати, имајте бар мало стида и срама !