Aко се неком националном тиму наметне селектор, који се не меша у свој посао, ако му се издиктира састав првог тима и резерве (клупа), следи логично питање, постоји ли са оваквом екипом нада за успехом, тј. перспектива? За овакав национални састав заиста нема и не може да буде алтернативе, док се за перспективу много и не мари. Селектор и играчи су добро плаћени, те им је једини циљ да се што дуже одрже у "A" тиму, а шта ће после њих да буде, то их баш и није брига. Одбрана је инертна и спора, напад неефикасан, а средњи ред конфузан, док су премије за (не)успех загарантоване и високе. Упркос свему, сви играчи веома су оптерећени примамљиво високим трансферима, док за навијаче и победе баш и не маре. Додуше, играчка каријера је кратка, ризици од напада навијача и испадања из првог тима велики, отуда своје место у тиму треба добро материјализовати и на тај начин обезбедити бар и своје унуке. Резервни играчи, нешто се и не труде да уђу у прву поставу, уљуљкују се на клупи, без притиска и оптерећења евентуалног неуспеха, размишљајући: " Боље и клупа, него трибине". На клупи, зарад одржавања стабилности првог тима, понекад се заради и више него на терену, док су трибине место за пражњење и исказивање патриотских осећања "убогих" навијача. Дакле, оптерећени и под пресијом пораза и неуспеха, "клупа" и не жели да замени први састав, безбрижно седе и моле Бога, да се неко из "A" селекције не повреди или замери селектору тј. спонзору(ментору) тима. За овако раштимовано-поданичку екипу нема алтернативе, а на жалост великог броја навијача, ни перспективе. Због свега тога, овако састављеном тиму из великог броја значајних и минорних клубова, потребна је стална контрола и надзор, експерата и душебрижника из иностранства, како тотално не би разочарали навијаче и изгубили њихову подршку. Кад екипи крене тотално лоше, кад се губи утакмица за утакмицом, следи мања или већа финансијска ињекција из иностранства, како би навијачи били подстакнути да у одређеном моменту бодре свој тим, па макар и на некој мање важној утакмици. Очигледно је, да овакав тим није у стању да добије ни једну велику и важну утакмицу, понекад добије неку мање важну утакмицу, како навијачи не би изгубили национални понос и веру у тим који их представља. И тако то траје годинама, а наш тим никако да уђе у "виши ранг". Стално се нешто тражи и замера селектору и играчима, а и сами знају да су исти неспособни и да нису у стању да задовоље све критеријуме које налаже "елитни" виши ранг. А навијачи, као и сви навијачи, верују да ће доћи и тај дан, када ће нас наша репрезентација одвести у "елитно" друштво и када ћемо уживати "благодети" истог, па упорно долазе на утакмице и бодре свој тим. И тако из дана у дан, из године у годину, беспослени навијачи грицкају семенке и нокте у нади да ће и наш тим некада заиграти у "елитној" лиги. А нашем тиму стално нешто недостаје, никако да својом игром у потпуности задовоље стране менторе, никако да на терену одраде све оно што се од њих тражи и за шта су плаћени. Још ће дуго навијачи грицкати семенке и нокте, а наш тим таворити у "нижи" ранг, уз стално обећање спонзора(ментора), да је потребан само још један одлучујући погодак за "елитни" ранг. Докле ће навијачи издржати да грицкају своје нокте и семенке и бодре овакав тим, верујући "олако датим обећањима", да ће ускоро ући у "виши" ранг, тема је за експерте неуропсихијатријске струке. Заиста је крајње време да се тим укомпунује, почне да извршава све постављене му задатке на терену и коначно обрадује своје навијаче и симпатизере уласком у "виши" ранг. Ако селектор са својим изабраницима дефинитивно изврши све постављене задатке, као и неке успутне(додатне), успех нашег тима је готово неизбежан. Наравно, све то није тако лако и једноставно, треба ту још много пара уложити, а навијачи нека се стрпе још 10-15 година, нека посећују и остале манифестације и параде, оне традиционалне и оне наметнуте и видеће да успех неће изостати. Са оваквом подршком домаћих навијача, значајнијом новчаном потпором из иностранства, јаком клупом за резерве и осталом неопходном независном и зависном логистиком, успех нашег тима је загарантован. А ви нестрпљиви навијачи издржите још ових 10-15 година, грицкајте полако семенке и нокте, посећујте у што већем броју разне параде, фолк и оне друге, и једног лепог дана бодрићете ваш тим у "елитном" друштву. А шта ће ви да добијете од свега тога, остаје да се види - Живи били па видели?! Не бих да нагађам, да ли би евентуална смена наметнутог селектора и избор новог, који би се бавио својим послом, допринела и показала, да нека нова екипа ослобођена спољног утицаја и спонзорства, има у својој стратегији и алтернативу и перспективу?!