РУСОФИЛ
Зове ме баба у страну, каже има нешто важно да ме приупита. Видим баба озбиљан и забринут, мора да му се нешто гадно стрефило. Уватијо ме за реклу и онако баш озбиљно ме пито: "Јел Бога ти, за ког си ти Русе јел Американце?" Затечен питањен, онако забезекнуто га питам: "Одаклен ти то одједаред бабо, каква те џигорија спопала да ме то питаш?" Мерка ме баба, ћути и мудрује. Ја га гледим, не могу да верујем шта ме пито. Никако да се накани, да каже шта оће. Пошто му нисам дао одговор, само сам га немо посматро, он се накани да каже:"А ти се ко правиш луд, свршен и начитан човек, а не знаш да ми кажеш, а сви на сокак о том диваниду". Види да од мене нема асне па настави своју причу: "Неки фалиду Русе, кажу да су саде здраво јаки, други кажеду, да Американцима нема равни и да све мора да биде како они заповеду. Е саде буди попо човек, ком да верујеш? Кажи ти мени за ког су ови наши што дрму и владу, ди нагињеду?" Дао ме баба у бриге, шта да му кажем, дал ће да разуме, дал ће да му биде по ћефту мој одговор? Средим се некако, па му кажем: "Бабо, ови наши, како и ти зовеш дрматори, су за Европску Унију. Знаш, ту су главни Немци и Французи..." "Шта?! Прекиде ме баба, па настави рафално ко митраљез: "Са Швабама, е то не може да биде, са Французима ђене ђене, ал са Швабама да шурујемо, то никако! Бем им матер швабску, дал си ти читав, шта то диваниш?" Ау, сад сам тек надрљо, како саде да офркестим бабу, кад он неће ни да чује за Швабе. Ипак, наставим ја некако своју придику: "Сад је бабо демократија, прошла су она времена, сви сад иду у Европу, сви су се помирили, а и нема нам куд, дотерали смо цара до дувара, опасно смо заглибили". Више ме баба и не слуша, видно најеђен, сав зајапурен, почо да се дере на мене: "Јел си ти јео бунике, копчаш шта диваниш, ми да бидемо рођени са Швабама, па ти си начисто пошандрцо! Швабе да нам опет дођу, они нас неволеду а и ми њи не миришимо. Ја те пито за Русе и Американце, а ти ми ту трабуњаш о Швабама и некој демократији. Чврста рука вама треба, Стаљин је за вас!" Начисто слуђен и забуњен питам бабу: "Па ти бабо канда ниси воло Стаљина, откуд сад то?" А баба бесан ко зоља : "Е сад га волем, кад би мого да дође да направи реда. Демократија, ето шта сте добили, швиндлујете са Швабама, ви нисте читави!" Здраво бесан баба, ја тео да га смирим: "Није то бабо још ништа свршено, неки су и за Русе, видићемо шта ће да биде." Видим баба се малко смиријо, па онако кроз зубе мумла: "Руси су нам ко браћа, они нас воледу, а имаду ракетле које нико нема. Сила је то, нико несме на њи да удари. Он ту мени дивани Швабе, па Швабе, та бем им ..., кад сам га и пито." Одједаред се окренуо према мени, уно ми се у лице и претећим тоном ми каже: "Да ми Швабе више ниси помено и да знаш, нико није раван Русима, па ни они усрани Американци, што се фалиду да су били на Месец, а лажеду. Они били на Месец, а Руси нису, та немој ми касти." Видим ја ди баба нагиње па велим: "Јесте бабо Руси су нам ко браћа, можда је најбоље да се њи држимо..." Ними дао да завршим оно што сам тео да кажем, па почо да пцује: "У материну и ти и твоја демократија и Швабе и Американци, сви! Ти ћеш да ми причаш ко су Руси, знам ја боље од тебе. Немам памети кад сам те и пито, само си ме наједијо и диго ми претисак, боље да си ћуто, нег што си се излупето!" Одбрусијо ми баба шта је имо и очо на сокак да води своју политику. Шта да му радим, кад је матор и замркан, па ни за Бога неће да привати, да су саде нека друга времена, а Русе волије нег леба да је!