Бијо је јул месец тамо неке 60-те године. Овро мој Баба жито, а била баш родна година, скоро двајес метера по ланцу. Предо Баба полак од 5 ланаца жита у сеоску задругу, а другу половину диго на таван, за не дај Боже. После пар дана мати опремила Бабу, да иде по новце на задружну благајну. Сећам се, сви смо некако били срећни, јер смо сви канили да нешто купимо од тог новца.
Мати је тела да купи нове порцуланске тањире, јер су они плекани већ били дотрајали, а и срамота је да комшије причу, како још јемо из плекани тањира. Стара мајка тела да купи нову кецељу и мараму, а дејка намерачио да купи грудњак и шубару код ћурчије Живе. Ја се радово да купим нову гумену лопту, јер ми је она стара била пробушена и ако устраје новаца, купио би једне швеђанке за зиму.
Тако ми све лепо штудирали, ал не знамо шта је у Бабиној глави? Обуко Баба карирану кошуљу с кратким рукавима, нове чакшире и шешир, назуо опанке, па мето шарајтов у стражњи џеп од чакшира и очо по новце. Прошло већ које доба, а Бабе нема ни од корова. Пошто је мати знала да Баба воле да штроцне, а и биртија му је била уз пут, послала ме да извидим ситуацију, ал строго, да Баба не примети.
Отрчо ја до парка ди је била једина биртија у селу, кад тамо моји пајтоси кану да се сигру пинцике, баш им фалио још један сиграч па да почну. Ја заборавијо за шта сам дошо, па им се прикључио. У зло доба, кад сам се ја баш расигро, поред биртије стоји моја мати сва зајапурена и виче:
- Змај те кидо, ја те послала да видиш ди је Баба, а ти се сиграш пинцике. Ако овај ђорне малко више, све ће новце да списка! Иди му кажи да је дошо тирац да инфује свиње.
Уђем ја полагано у бирт, видим Баба већ видно накресан, седи са неколико паора-ђилкоша и наручује туру за туром. А ови шпицлови па задиркују Бабу, те мало му родило жита, те да је шкрт и да се боји жене... А Баба да би се доказо, вади шлајпик из чакшира и наручује пиће за целу биртију, сва је срећа да је била полак празна. Кажем ја Баби, зарад чега сам дошо, а он и мене и оне што су ме послали, у материну. Изађем ја покуњен из биртије и кажем матери шта ме стрефило. Мати тек сад почела да кука и дречи, ал не улази у биртију, јер је Баба кад цврцне бијо здраво загруван, па је могла пред целим светом да фасује. Куне мати Бабу и виче:
- Да Бог да да се распо, бегај брзо по мајку, док није доцкан!
А Баба имо зорт једино од мајке, њу је слушо и пијан и трезан, она се за све питала, она је чак Баби и прилику за женидбу нашла. Мајка је за њега била закон, пржио је Баба од ње ко од Бога. Шта ћу, одно ђаво шалу, видим и сам, Баба троши ли троши, а то једино мајка може да зустави. Брже боље бегам ја кући по мајку и кажем јој у чему је белај. А мајка онако мала и кочоперна и за своје године држећа, назује наврат нанос натикаче, па појури по Бабу. Онако бесна и задувана, уђе у биртију и с врата поче да пцује:
- Пришт те твој, зар се тако трошу новци! Та да ти ја нисам шпарала и кућила те, ти ни кучета ни мачета не би имо!
А Баба чим је чуо познати му глас, онако ђорнут, без куражи да погледа мајку, ђипи са столице и зажди правац кући. Стиго Баба први кући и ома лего да спава, јер је пржио од мајке ко од ђавола. Нешто доцкан стигли и ми кући, а Баба рче на отоману покрај фуруне само звони. Мајка ома узела Бабине чакшире и вади шарајтов, како би направила рачун. Сви забринуто ћутимо и гледимо у мајку, а она нешто мумла себи у браду и врти главом. Ома смо скопчали да је рачу рђав и да је Баба здраво млого новаца потрошијо. Грди и куне мајка Бабу, а ја скопчам, да ће и даље да јемо из плекани тањира и да ћу и даље шорати пукнуту лопту.
Штудирам нешто и ко велим, та шта марим што је Баба себи дао одушка, родиле су добро лубенице, па ће опет да биде новаца?! Опет штудирам, шта ако Баба и тад набаса на оне гуланфере из бирцуза, који му се швоту, да је циција и да се боји жене? Након свег штудирања, све моје наде биле су упрте у мајку, ако она не подланчи Бабу, не видим ја нову лопту до брања кукуруза, а можда ни тада. Е, кад би Бог поживео стару мајку још коју годину, док ја не одвркнем и преузмем шлајпик у своје руке. Опет мислим, шта ако сам ја, недај Боже, повуко на Бабу, па бидем бећар ко он?! Онако амишан закључим:
- Не дај Боже да се изметем на мога Бабу, а мајка склопи очи - оде наш капитал на добош!