Извод из необјављених “Записа” о обавештајно-информативној делатности појединих дипломатско-конзуларних представника западних земаља у Београду. Хронолошки приказ коментара у последњој деценији XX века :
06.03.1987.године Проблем Р.Србије и њених покрајина постаје доминантан за Југославију-СФРЈ. По овом питању дошло je до поларизације у целој земљи, мада неке од федералних јединица желе да задрже неутралност, попут Македоније и Ц.Горе. Став Хрватске, Словеније и БиХ no овом питању je прилично антисрпски. Фактички, српске покрајине су тренутно у правима и моћи, на истом нивоу као и републике и та чињеница се аргументовано не може довести у питање...
30.07.1987.гoдине У вези Косова, Београд и Србија данима живе у опсесији, коју друге републике готово и не примећују. Срби на Косову имају комплекс мањине и склони су претеривању, на која Београд разумљиво наседа. Ha Косову има великих проблема, јер Београд хоће да одузме Албанцима аутономију...
15.06.1987.године Проблем Косова достигао je такве размере, да je постао велика претња кохезији СФРЈ. Сада нема више начина да се спречи исељавање једног народа (Срба), a пропао je покушај разуверавања Албанаца да не буду неконструктивни. Више нема начина да се спречи погоршавање односа, које нужно води у “либанизацију” Косова...
30.07.1987.гoдине Нефункционисање власти на Косову je достигло несхватљиве размере. Српско становништво које je остало на Косову, све више хвата гнев и почиње да се самоорганизује. Стрпљење je исцрпљено, међунационални мостови порушени, a оно што ускоро може уследити, je оружани сукоб...
10.09.1987.године Убиство војника у Параћину, од стране војника албанске националности, изазвало je у београдским медијима велику пажњу. Овако “неодмерена” реакција Београда може да изазове само “злу крв” и извесну антиалбанску хистерију, која није потребна...
27.10.1987.гoдине Конкретног повода за слање савезне милиције на Косово, није било. Реч je о извесној превентивној мери и задовољавању српских захтева, што je вероватно тражио српски партијски шеф, Слободан Милошевић...
07.12.1987.године Председник Р.Србије Иван Стамболић, смењен je са функције на најбруталнији начин. С.Милошевић je злоупотребио Косово и српска национална осећања, да би наводно у име акције и ефикасности, аутократски преузео власт и себе окружио најпослушнијим апологетама и каријеристима...
11.03.1988.године Рапидно се наставља исељавање Срба са Косова. После Милошевићевих великих обећања да ће изменити стање, број Срба на Косову пао je на свега 7%, повратка нема, народи се не приближавају. Милошевић je све то радио и обећавао, због учвршћења своје аутократије, a морао je и сам знати, да je то што je обећавао, немогуће остварити...
28.07.1988.године Срби преувеличавају сваки екцес на Косову. Тамо стање није тако лоше, како то Београд приказује. Срби се исељавају са Косова, не због притиска и напада, већ из економских разлога...
12.10.1988.године Тренутно у Југославији нема те снаге, која би артикулисала и синтетизовала различите ставове, поготово о овако важном питању, као што je Косово. Ставови федералних јединица су дијаметрално различити, приближавања нема, као да Косово “не гори”...
20.10.1988.гoдине Применити силу да се косовски Срби не иселе са Косова није добро, допустити да се колективно иселе такође није добро, a власт није способна да им понуди неко решење. Овде емоције не помажу. Ако Срби говоре о геноциду на Косову, реч je прејака, јер се не ради о класичном геноциду, већ о тзв. “психо-терору”, a на известан начин и о комплексу мањине...
25.11.1988.гoдине Сви београдски медији су објавили вест о демонстрацијама Албанаца на Косову. Овде није реч о демонстрацијама, већ о протестном окупљању грађана. Kao што су Срби протествовали против Устава из 1974.године, тако су и Албанци протествовали, дајући му подршку. Српски радикализам je довео до тога, да се Албанци у свом страху хомогенизују...
09.02.1989.године Рахман Моринаје тренутно једини косовски политичар, који може да спасе Косово од крвопролића. Ако то не успе Морина, битка за Косово je коначно изгубљена. Садашњи развој догађаја на Косову je врло опасан и може довести до војне управе, јер има озбиљних наговештаја, да Албанци припремају генерални штрајк...
02.03.1989.године Словеначка подршка рударима Трепче, само je изазвала негативну и бурну реакцију Београда. Србе не иритирају толико Албанци јер их никада нису сматрали блиским, нити ће им то у будуће бити, колико их сада иритирају Словенци...
23.03.1989.године Уколико се на Косову усвоје уставни амандмани, Србија ће бити “врло јака”, имаће увек три гласа, a уз Црну Гору и четврти, тако да ће увек моћи нешто да блокира у Југославији-СФРЈ...
27.04.1989.гoдине У ком ће сада правцу ићи Србија и С.Милошевић, када су усвојени уставни амандмани? Србија je постигла своје јединство, a Милошевић оно што je желео, власт над целокупном територијом Србије. Ово je до сада најтежи ударац Албанцима, иако велики манипулатори, Милошевић их je сада надмудрио...
03.11.1989.године Хапшење и организовање судског процеса против Азема Власија, веома je штетно за Југославију, a поготово за Србију. Поводом овог случаја створиће се велика антисрпска кампања, a могући су и већи немири Албанаца на Косову...
01.12.1990.године Парламентарна делегацијаједне западне земље je саветовала и препоручила Ибрахиму Ругови, да Албанци учеетвују на републичким парламентарним изборима у Србији. Ибрахим Ругова и остали албански лидери на Косову, су одлучно и без размишљања одбили оваку препоруку са Запада...
10.05.1991 .године Ибрахим Ругова je учврстио своју позицију на Косову и он не заступа линију насиља. Србија би требала да искористи садашњу ситуацију и нађе неки пут за преговоре са Албандима. Било какав међусобни дијалог, предупредио би погоршање стања на Косову...
09.08.1991.године Од евентуалних немира и сукоба на Косову, тренутно би највише “профитирала” Хрватска, због својих напора и тежњи за признавањем независности. Не би било изненађења, уколико би Хрватска у будуће помагала и подстицала албанску страну, на што већи конфликт са Србијом...
04.03.1992.године Косово je изгубљено за Србију, нико се не може супротставити против готово два милиона Албанаца. Србија ће ускоро бити мања него што je икада била у својој историји. Албанци са Косова су веома агилни у својим сусретима и захтевима према Западу...
10.03.1993.године Група албанских интелектуалаца из Приштине je упутила писмо једној Амбасади у Београду, које гласи: Ha Косову je укинут једини дневни лист на албанском језику “Рилиндија”, са посла je отпуштено1.300 радника и службеника, a за нас Албанце je настао потпун информативни мрак. Молимо за помоћ јер смо свесни да су Ваша земља и Ваше фирме, увек помагале државе и институције у развоју...
28.08.1993.године Kao доказ непоштовања људских права и самовоље српске полиције на Косову, je привођење И.Ругове, након његовог суерета и разговора са политичарем CP Немачке, Петером Глоцом...
27.01.1994.гoдине Због наводног незадовољавања техничких услова, на Косову се од стране разних инспекција, затварају и пљачкају албанске продавнице. To je директан притисак на Албанце од стране српске власти. Из Приштине готово свакодневно из “Руговиног штаба”, стижу факс-информације о злостављању Албанаца на Косову...
13.03.1994.године Београд мора да се нагоди са “својим” Албанцима депортованих са Запада, да им створи људски достојанствен статус, као и свим другим грађанима, a не да их подстиче и заговара њихов илегалан боравак у другим земљама...
19.01.1995.године Ha Косову не треба подржати отворени сецесионизам, јер то води већем балканском конфликту, али Србији увек јасно треба рећи, да њена међународна будућност, na и питање санкција, превасходно зависи од питања Косова. Због великог броја жалби Албанада, потребно je инсистирати да на Косово дођу посматрачи КЕБС-а...
11.12.1995.године Од свега, Западу je највише стало до разумног решења питања националних мањина у Србији, a пре свега Албанаца на Косову. Запад ће заиста бити велики заштитник албанске мањине на Косову и на то Београд мора да рачуна са пуном озбиљношћу...
10.07.1996.гoдине Албанци са Косова моле Амбасаду СРН у Београду, да се одложи депортација Албанаца из ове земље, или да се барем изузму одређене категорије лица: дезертери, деца, болесни и они који су запослени у СРН. Износе, да je на Косову стање репресије тешко, да се тамо спроводи колонизација Срба и да je Косово у стању колоније. Немачка влада се моли, да о овом питању преговара са албанско-косовском владом у егзилу...
25.11.1997.године Министри иностраних послова Француске и Немачке, Ведрин и Кинкел, намеравају да дођу у Београд и на Косово, како би објаснили свој став и иницијативу о тзв. “специјалном статусу”. Не искључује се ни могућност статуса Косова као “посебне републике” у оквиру Југославије-СРЈ. Оваква иницијатива je била нужна, пошто Београд не показује никакву спремност на дијалог са Албанцима...
03.02.1998.године Американци-САД су такође врло јасни no питању Косова, њихово решење за Београд може да буде далеко неповољније, него решење Европске уније. Међутим, С.Милошевић је навикао да због своје неодлучности, на крају плати непотребно високу цену...
04.03.1998.године “Терористичко” сузбијање мирних демонстрација на Косову, се не може толерисати. Ha терор се не може одговарати терором на демонстранте, то ће Милошевића скупо да кошта, пошто својом политиком дестабилизује цео регион. Политика Запада je врло јасна, осуђује се сваки тероризам, a тиме и свака неразумна акција против мирних демонстраната...
05.06.1998.године Не спори се право Југославије-СРЈ да се супротставља сепаратизму, али степен употребе силе не треба да превазиђе размере, које показују да се ради о освети, чишћењу и рату. Ta граница je сада пређена и чини се да на Косову војска води рат, пошто je полиција малобројна, a у задње време и одбија задатке. Процењује се, да су борбе захватиле 30-40% територије Косова...
23.06.1998.године Американци у њиховој балканској политици имају неке друге циљеве, о којима не извештавају ни ЕУ. Повлачење свих српских снага са Косова било би погрешно, јер би то изазвало масован бег свих Срба са Косова. To je вероватно амерички максимум захтева, за који ни они не очекују да се спроведе...
26.08.1998.године Западне дипломате се чуде да се албански “пали устаници” сахрањују од српских власти “као пси” и то на депонији, аљкаво и плитко, тако да све заудара, што од депоније, што од трулих лешева. Ова слика je обишла свет и дала врло ружну слику Срба. Има такође проверених извештаја, да Срби полицајци и параполицајци, пљачкају и пале албанске куће и продавнице, a то се зове - ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ. Србија je прокоцкала своју шансу, овако понашање и стање на Косову, свет више не може да толерише... Нажалост, сви немили и стравични догађаји који су касније уследили, сва уплитања и мешања страних и домаћих фактора, нису допринели да се косовска драма и агонија напокон реши. Драма у српској јужној покрајини и даље траје, са још више заплета и нелогичности. Бојим се, да ће “Енигма Косово” остати у аманет, неком будућем поколењу?!