ШОРОМ СРЕДОМ
Е, каква су то била времена?! Кад мој баба заглави у бирцузу до сванућа, па га свирци прату кући. Раздрљи се баба, па онако ђорнут и куражан пева: "Шором средом свима матер редом"! А комшије виру, које кроз капиџик, које кроз пенџер и швоту се, а моја мати да свисне од срамоте и једа. Брука баба фамилију, вређа комшије, ко да није читав. А и није мого да биде читав, кад је попијо млого шприцера, па му ударило у главу. Пева баба брезобразне бећарце, кити свирце новцима и натрашке иде средом шора. И свирци већ скомолели, невољно свиру, ал осетили да је баба још код новаца, па наумили да га начисто опељешу. Баш тако је и било, кад су видили да се баба скроз испуцо, метли рамунике и тамбуре на леђа па куд који. Баба ома онако обучен лего да спава, мати му ни опанке од једа није скинула. Док је лего, ома је зарко, а мати кад је видила бабин празан шарајтов, почела да дречи, пцује и куне бабу. Мени биде жао, што мати куне бабу па јој велим: " Нека мати, боље да нам је баба накресан, него да , недај Боже, има неку џигорију"! А мати још беснија : "Неће на врага ни џигорија, да Богда црко! Нисам тео више да браним бабу, јер одно ђаво шалу, мати само сева! Копчам, мора да здраво млого кошта, кад оћеш да се бећариш и да те свирци прату кући!