Продадоше нам Рафинерију, стигли новци, стигли Руси, a ми Панчевци и даље питамо: -A ди су наши новци?! Где je наш део колача од ове “оставинске расправе”? Од 400 милиона евра, ваљда нама Панчевцима нешто припада? Деценијама су наша деца трована разним карцоногеним и другим хемикалијама, трпели смо разна загађења “и испод и преко” нормале. Колико ми je познато, уколико се заиста испоштују уговорене обавезеЈедино су задовољни радници Рафинерије са обећани им 750 евра отпремнине пo години стажа. To je коректно и то су они заиста и заслужили. Поткрепићу то само са једним примером. За време НАТО бомбардовања “РНП”, био сам очевидац пожртвованости и храбрости радника и руководства Рафинерије, који су са сузама у очима тражили да гace своју фабрику, док je бесомучно бомбардовање још трајало. Уосталом, то доказује и четворо погинулих, којих се неоправдано, тако ретко сетимо. Свака част радницима “РНП”, али питамо ли се шта je са врсним мајсторима “Утве”, који су некад били понос нас Панчеваца? Шта je са радницима “Стакларе” и многих других фирми у Панчеву, шта су они за свој мукотрпни рад добили и да ли су они задовољни? Али, да се вратимо нама, грађанима Панчева, који ће no свему судећи и даље удисати штетне материје из те исте Рафинерије. Једино значајна промена биће у томе, што ће нас од сада пa на даље 51% тровати Руси, a 49% наши. За своје несебично залагање за нас Панчевце, политичар Ненад Чанак у ниском старту утрча у Народну Скупштину Р.Србије. Постаде дотични народни посланик и заборави за шта се залагао и шта нам je обећавао. Војвођанског премијера, Бојана др Пајтића, потсећам да je и Панчево у Војводини и да део колача од продаје “НИС-а”, који je великодушно добио од српског премијера Цветковића, припада и нама Панчевцима. -Господине Пајтићу, ако већ нисмо у стању да спречимо даље тровање наше деце у Панчеву, дајте нам део припадајућег новца, да бар изградимо савремени клинички центар, како би се нормално лечили.
За нас Панчевце изгледа да и даље не важи оно: -Боље спречити, него лечити!